SerbianEnglish (United Kingdom)

Porcelan je keramička materija koja se dobija zagrevanjem specijalne gline u pećima, na veoma visokim temperaturama (od 1200 °C do 1400 °C) koje može podneti samo mali broj glina.
Porcelan je dobio ime po staroitalijanskoj reči  " porcellana" zbog njegove sličnosti sa prozirnom površinom školjki.
Tokom pečenja, na površini gline dolazi do formiranja tankog sloja stakla i minerala i tako pečena i metamorfozirana smesa dobija osobine koje su karakteristične za porcelan: otpornost na vodu, čvrstoću i specifičnu prozirnost.
A.Marseille_lutka_od_porcel.Nem.1900-taPrve porcelanske glave za lutke su bile pravljene od guste smese koja je ličila na testo. Ono je bilo mešano, razvlačeno, stavljana u kalupe i zatim sabijano, sve dok se ne popuni kalup i smesa dobije njegov oblik.
Pronalazak i upotreba nove formule za dobijanje ređe i tečnije smese, omogućili su usavršavanje procesa proizvodnje porcelanskih glava koje su dobijane izlivanjem gline u kalupe.

Na slici: Armand Marseille lutka od porcelana - Nemačka,1900

Glave dobijene livenjem tečnog kaolina su glatke sa unutrašnje strane, dok je unutrašnji deo presovanih glava neravan. Posle oblikovanja u kalupima, porcelanske glave su najčešće pečene tri puta. Posle prvog pečenja dobijale su se glave od neglaziranog porcelana na koje su zatim nanošeni sloj boje i glazura. Da bi se oni osušili i sjedinili, glave su ponovo pečene, ali ovoga puta na mnogo nižim temperaturama (da bi se izbeglo pucanje nanete farbe i glazure).Posle vađenja iz peći i hlađenja, na glave je nanošen još jedan sloj glazure i one su pečene po treći put.
Kalupi za dobijanje porcelanskih glava su mogli biti korišćeni 40-50 puta, posle čega su bili zamenjivani novim.
U Nemačkoj je masovna proizvodnja porcelanskih glava, ruku i nogu za lutke počela oko 1840 i mali broj fabrika je snabdevao celokupno svetsko tržište delovima za lutke.
Porcelanske glave, ruke i noge za lutke većinom su pravile fabrike porcelana koje su do tada proizvodile predmete za domaćinstvo.
Zbog velikih zaliha gline, nemačka oblast Thuringia je bila sedište brojnih fabrika porcelana i od kraja XIX veka i fabrika specijalizovanih za proizvodnju delova za porcelanske lutke. Među njima najpoznatije nemačke firme su bile: Simon & Halbig (osnovana 1869) i Armand Marsej(osnovana 1884).
Mada nisu bile elegantne kao francuske lutke, jeftine nemačke lutke su preplavile svetsko tržište. Proizvođači lutaka su kupovali porcelanske glave i za njih zašivali krpena, kompozitna, kožna ili drvena tela pravljena u njihovim fabrikama i oblačili lutke u haljine sašivene po poslednjoj modi.
S obzirom da su ove kompletne lutke bile nedostupne siromašnijoj deci, posle 1880 u radnjama su nuđene jeftinije porcelanske glave za lutke. Za nijh su vredne majke, dadilje ili sama deca zašivale, najčešće krpena tela ispunjavana peskom, krpama, sitnom piljevinom ili životinjskom dlakom. I za lutke napravljene u domaćoj radinosti je šivena raznovrsna garderoba, po modi iz vremena u kom su pravljene i od materijala koji su bili dostupni njihovim tvorcima. S obzirom da je veliki broj ovakvih lutaka napravljenih tj dorađenih u domaćoj radinosti, često je teško, čak i nemoguće znati ko je i kada napravio lutku.
Na noge porcelanskih lutaka često su bile oslikavane zokne ili čizmice, dok je kosa većine lutaka bila livena u isto vreme kada i lutkino lice.
Jedan deo proizvedenih lutaka kao i skupocenih kuća za lutke nije bio namenjen deci za igranje nego imućnim kolekcionarima.
Posle 1870, perike od mohera ili prave, ljudske kose su zamenile kosu koja je do tada bila oblikovana u kalupima i zatim farbana. porcelanska_lutka_komp_telo
Što je frizura lutaka kompleksnija i što je njhova odeća lepša, to su lutke vrednije.
Većina proizvedenih glava je predstavljala žene bledog lica sa velikim, tamnim loknama. Sem ovih lutaka koje su se mogle kupiti u delovima, oko 1840 su u manjim serijama proizvođene i jednodelne lutke manjih dimenzija poznatih pod imenom "Smrznuta" ili "Zaleđena Šarlota".
Lutke iz 1840 imaju kosu koja je spljoštena na temenu, sa velikim loknama oko glave, dok kosa lutaka iz 1850 potseća na kosu Alise u zemlji čuda...
Za lutke koje imaju originalnu kosu i odeću, daleko je lakše odrediti vreme njihovog nastanka, jer su one oblačene po modi iz doba u kom su napravljeneu.

Na slici: Artikulisana porcelanska lutka napravljena iz 12 delova, sa  kompozitnim telom

U Engleskoj su prve porcelanske lutke napravljene u Kornvalu. Na porcelanskim glavama su bili vidljivi oči, kosa, uši, zubi i jezik. Na ekskluzivnijim modelima u usta lutaka koja su bila otvorena, naknadno su bili lepljeni zubi.
Sredinom 1870, na francuskom tržištu su se pojavile takozvane lutke « bebe » koje je kreirao i proizveo Emil-Louis Joumeau. Ove francuske bebe su imale lepa dečija tela i lica pravljena po ugledu na četvorogodišnju decu, a bile su obučene u najmoderniju i najfiniju odeću kakvu je nosila francuska aristokratija iz tog perioda.
Među najpoznatijim francuskim proizvođačima porcelanskih lutaka je i Leon- Casimir Bru, čije su lutke bile tako kvalitetne i skupe, da su bile luksuz čak i za pripadnike najimućnijih staleža.
Porcelanske lutke su bile na vrhuncu popularnosti u vremenu od 1840 i 1860, a bile su proizvođene sve do 1920 Posle 1960, potražnja za biskvitnim lutkama sa predivnim licima je nadmašila potražnju za porcelanskim lutkama.
Tokom 1860 i sve do 1890, najveći deo porcelanskih lutaka je predstavljao mlade, elegantne francuskinje.
Sa ciljem da budu konkurentniji nemačkim proizvođačima igračaka,1899 francuski proizvođači igračaka su osnovali  La Societe Francaise de Fabrication de Bebes et Jouets ili u prevodu sa francuskog: "Francuska kompanija za proizvodnju beba i igračaka".

Smrznuta Šarlota
Smrznuta ili Zaleđena Šarlota je ime koje je davano vrsti porcelanskih i biskvitnih lutaka pravljenih od 1850 do 1920. Zaledjena_Sarlota
Ove jednodelne lutke u vidu nage figure koja stoji su pravljene u kalupima, sa spuštenim ili podignutim,ali uvek nepokretnim rukama.
Najveći broj ovih lutaka je visok od 25 do 100 mm, mada ima i modela visokih preko 450 mm.
Većina ovih lutaka ima tamnu kosu, ali postoje i dosta ređi modeli sa oslikanom plavom ili smeđom kosom.
Najmanje lutke su često bile stavljane kao dekoracija na vrh torti ili pudinga, dok su malo veći primerci korišćeni u kućama za lutke.
Bilo je i lutaka kupačica koje su stavljane u vodu dok su se deca kupala. Da bi plutale na leđima, ove su lutke imale glazuru samo sa prednje strane.
8 februara 1840, Njujorške novine “The New York Observer” su pisale o tragičnoj smrti mlade devojke koja se smrzla u novogodišnjoj noći 31.decembra 1839.
Šarlota je u novoj haljini, hladne decembarske noći, čekala svoga mladića Čarlija, da dođe po nju i odveze je u obližnje selo na novogodišnji bal.
Da bi svi videli njenu novu haljinu i da je ne bi izgužvala, ona nije poslušala majčin savet da se uvije u toplo ćebe.
Kada je, posle pređenih dvadesetak kilometara, Čarli sišao sa saonica i hteo pomoći Šarloti da siđe, našao ju je smrznutu na zadnjem sedištu.